UVOD
U Bibliji je napisano da je gordost najveći čovekov greh. Ona nije samo uzrok bolesti, nesreća ili patoloških promena u duši i čovekovom karakteru, već je osnov bilo kog greha.
Više od dvadeset pet godina pokušavam da proniknem u suštinu gordosti. Uobičajene predstave koje imamo o njoj vrlo su površne. Uprkos istinama koje su zapisane u svetim knjigama, mi i dalje nemamo jasno razumevanje ovog vrlo ozbiljnog problema.
Obično pod gordošću podrazumevamo uzdizanje sebe i omalovažavajući odnos prema drugima. U suštini, nedostatak volje za životom, nedostatak ljubavi prema sebi i drugima, očajanje, kao i osećaj besmislenosti i surovosti života, takođe su oblici gordosti. Čini nam se da je za prevazilaženje gordosti dovoljno da se, naprosto, oslobodimo svih pomenutih slabosti. Međutim, iz nekog razloga, ljudski rod ne uspeva da to ostvari već više od dve hiljade godina.
Da bismo shvatili šta je gordost i kako da je prevaziđemo, potrebno je da analiziramo istorijsko iskustvo, da razjasnimo kako se pojavljuje gordost i koliko je ona opasna ne samo za pojedinca, već i za čitavu civilizaciju.
Čovek koji je zaslepljen gordošću ima običaj da se hvali svojim uspesima pred Bogom, zaboravljajući da mu ih je On i poklonio. Gord čovek je ubeđen da je sve postigao sam, a ne uz pomoć Boga i po volji Božjoj. Čovek sa prevelikom gordošću nije zahvalan Bogu za ono što ima.
Spoznaja univerzalnih zakona se odvija postepeno. Proučavajući priče i parabole iz svetih knjiga, možemo da vidimo istinski smisao pojava, da shvatimo povezanost naših osećanja i postupaka sa onim što se naziva gordošću. Kad se čovek nalazi u smrtnoj opasnosti, on se udaljava od svega onoga za šta je vezan i tada njegova spoznaja Boga postaje sveobuhvatnija i dublja.
Ova knjiga je plod dugogodišnjih istraživanja i ozbiljnih životnih iskušenja. Istinsko razumevanje ne nastupa na nivou svesti, već na nivou osećanja. Ipak, ona, kao i osećaji sami po sebi, još uvek ne znače razumevanje, već je neophodno da se oblikuje slika koja bi sve informacije objedinila u celinu, a ona nastaje metodom upornog ponavljanja.
Da bi čovek mogao nešto da shvati istina mora da mu bude predočena iz različitih uglova, s različitih stanovišta. Jedna latinska poslovica glasi: „Ponavljanje je majka učenja“. Ukoliko sam ranije, pišući knjige, smatrao da se ne treba ponavljati, sada shvatam da je važne informacije potrebno objašnjavati mnogo puta. Duboku i ozbiljnu misao potrebno je osvetljavati sa svih strana i vraćati joj se uvek iznova.
