UVOD

U današnje vreme uspesi oficijelne medicine su nesumnjivi. Jedan od najvažnijih zadataka koji je pred nju postavljen sadrži se u otkrivanju bolesti u ranoj fazi, što će omogućiti daleko efikasnije lečenje. Danas, kao i nekada, ozbiljan problem medicine predstavlja nerazumevanje bolesti, njenih uzroka i onoga što je potrebno da se preduzme da se bolest ne bi pojavila. Savremena medicina je postigla značajan napredak onog trenutka kada su lekari shvatili da lečenje zasebnog organa nema veliku perspektivu. S obzirom na činjenicu da oboljeva ceo organizam, potrebno ga je kao takvog i lečiti. U vezi sa ovim, pojačano je interesovanje za medicinu Istoka, koja je orijentisana na organizam u celini. Lekari su se suočili s konceptima kao što su energetski meridijani i kanali. Predstava o organizmu, ne samo kao fizičkom, već i energetskom sistemu, postepeno postaje uobičajena za svakog lekara.

U skladu sa istočnjačkom medicinom, čovek prvenstveno predstavlja energetski sistem koji je uzajamno povezan s celim svetom. Dalji razvoj oficijelne medicine doveo je do spoznaje da se u osnovi svake bolesti, uključujući i onkološku, nalazi snižen imunitet. Imuni sistem je povezan sa energijom organizama i zavisi od nje. Dijagnostika i uticaj na energetski sistem čoveka predstavljaju perspektivne oblasti u savremenoj medicini.

Međutim, postoje i drugi faktori od kojih zavisi fizičko stanje organizma. Pre nekoliko stotina godina, Avicena je obavio eksperiment tako što je stavio ovcu na određenoj udaljenosti od vuka, pri čemu je ona mogla da vidi krvoločnu zver, ali on nju nije mogao da dograbi. Nakon tri dana ovca je uginula iako je fizički bila zdrava. Ispostavilo se da ono što nazivamo psihom u značajnoj meri određuje stanje organizma.

Pastiri u Srednjoj Aziji posedovali su sledeći metod lečenja: kada nakon neuspešnog porođaja ovca više nije mogla da se pridigne na noge, niti je ijedno drugo sredstvo pomagalo, umesto mrtvog jagnjeta doneli su joj živo, uzeto od druge ovce. Ona ga je hranila, brinula o njemu i polako ozdravljala. Dakle, ono što nazivamo psihom može da bude od pomoći onda kada su nemoćni lekovi. S obzirom na to da je čovekov nivo psihičkog razvoja neuporedivo viši od životinjskog, i efekti ovog faktora daleko su jači. Bez poznavanja zakona ljudske psihe, nemoguć je harmoničan razvoj savremene medicine.

Značajna etapa u shvatanju toga na koji način je čovekovo zdravlje povezano s psihom, prevaziđen je zahvaljujući eksperimentima Franca Mesmera i Sigmunda Frojda. Ispostavilo se, prema Mesmeru, da na čovekovo zdravlje u velikoj meri utiču ne samo upečatljivi, snažni duševni procesi, kao što su brige i stresovi, već i oni slabiji, te je od ogromnog značaja razumevanje koliko su duboko prodrli u podsvest. Delovanje na dubljem nivou ozbiljno utiče na čovekovo zdravlje. Sigmund Frojd je načinio otkriće koje je povezalo psihologiju i medicinu. Dokazao je da dubinske podsvesne strukture žive prema sopstvenim zakonima, i da jednom doživljen stres nikada ne iščezava, već se skladišti i vremenom može da uzrokuje bolest.

Istraživanja na polju bioenergije otpočeo sam pre petnaest godina. Početna orijentacija mi se sastojala u sledećem: na oboleli organ se može delovati ne samo lekovima ili fizioterapijom, već i energetski, slanjem energetskih struja putem snage volje. U ekstrasenzorici, koja je 80–ih godina prolazila kroz iste faze kao i oficijelna medicina, došlo je do sledećeg shvatanja: prilikom lečenja bolesti neophodno je delovati na čitav organizam. Osim toga, što se energetska korekcija brže sprovede, time je lakše izboriti se sa bolešću.

Godine 1986., pokušao sam da sprovedem ranu dijagnostiku bolesti istražujući energetsko stanje organizma. Ispostavilo se da analiza energoinformacionih polja omogućava otkrivanje bolesti daleko brže od najsavršenijih uređaja. Prema tome, dalji razvoj rane dijagnostike zahteva primenu metoda koji definišu energoinformaciono stanje organizma. Neprekidno radeći u tom pravcu, postizao sam uspeh u preciznoj i ranoj dijagnostici bolesti, dosežući sve suptilnije nivoe polja energoinformacionih struktura.

Godine 1990., stupio sam na potpuno novi nivo istraživanja i, u energoinformacionim strukturama koje okružuju ljudsko telo, otkrio specifične deformacije polja koje uzrokuju bolesti i poremećaje fizičkog stanja. Njihovo otklanjanje energetskim putem davalo je odličan terapeutski efekat. Kasnije se ispostavilo da struktura čovekovog polja ima daleko čvršću građu i da upravo energoinformacione strukture polja određuju fizičko stanje organizma, odnosno da bolest otpočinje na nivou polja, tj. na energoinformacionom nivou.

Nastavljajući sa istraživanjima, otkrio sam zanimljivu zakonitost: prilikom uticaja na strukture polja menjalo se ne samo fizičko stanje čoveka, već i njegove emocije, karakter, kao i iskustva koja su mu se dešavala, odnosno ono što nazivamo sudbinom. Dakle, na nivou polja, fizičko, emocionalno i psihičko stanje čoveka predstavljaju jedinstvenu celinu. To objašnjava zašto psihički i emocionalni naboji mogu tako snažno da utiču na čovekovo fizičko stanje. Ispostavilo se da prilikom lečenja ne delujemo samo na telo, već, u određenom stepenu, i na čovekovu psihu i emocije. Tim pre, ispravnije je zauzeti suprotno stajalište: delujući na razum, psihu i čovekove emocije, delujemo i na njegovo fizičko stanje.

Do otkrića da, na energoinformacionom nivou, roditelji, deca i unuci predstavljaju jedinstvenu celinu, došao sam 1991. godine. Psiha, emocije i ponašanje roditelja utiču na psihu, emocije i fizičko zdravlje dece. Dakle, menjajući psihu roditelja, moguće je promeniti fizičko stanje dece.

Obavljena istraživanja pokazala su da genetski kod nije osnovni prenosnik informacija. Ništa manja uloga u tom procesu pripada energoinformacionim strukturama polja. Na taj način može se govoriti o genotipu polja, koji ima veću zapreminu od fizičkog polja i naslednim putem prenosi emocije, karakter, pa čak i pogled na svet. To je omogućilo da se uspostavi veza između pedagogije, psihologije, psihijatrije, fiziologije i drugih nauka koje proučavaju čoveka.

U suštini, uspeo sam da otkrijem mehanizam karme, koji se pominje u različitim drevnim spisima, ali koji niko do danas nije uspeo na pravi način da istraži. Kao rezultat višegodišnjeg istraživanja, koja su potvrđena praksom izlečenja, definisan je mehanizam koji povezuje misli, emocije i čovekovo ponašanje s njegovim bolestima i bolestima njegove dece.

Čovek ne predstavlja samo fizički omotač, već i omotač polja. Ako su za fizički omotač primarne prostorne karakteristike, za omotač polja su to vremenske. Fizičko telo se prostire u prostoru, a telo polja – u vremenu. Aktivnostima, mislima i emocijama na fizičkom planu, čovek utiče na svoje vremensko telo, odnosno, jednostavnije rečeno – svojim ponašanjem i emocijama utiče na sopstvenu budućnost. Čovekov pogled na svet i emocije utiču na njegovo vremensko telo snažnije od njegovih fizičkih postupaka. Na taj način, formiranje ispravnog pogleda na svet i emocija za opstanak i razvoj čovečanstva imaju daleko veći značaj od svih uspeha savremene medicine.

Ova istraživanja omogućavaju da se znanja o čoveku povežu u jedinstven sistem i da se u skladu s tim otkriju nove perspektive.