LJUBOMORA

            Sve ono što čitaocima izlažem u svojim knjigama, govorim praktično i svakom pacijentu. Inercija duše je neuporedivo veća od inercije svesti i da bismo usmerili dušu u dobrom pravcu, potrebno je da dugo i mukotrpno radimo na njoj. U meri u kojoj jasnije i dublje sagledam neki problem, toliko će pacijentu biti lakše da se izbatrga iz teškoća.

            Trenutno o tome govorim pacijentu koji leži u krevetu s teškom traumom velikog mozga. U poslednje vreme je između njega i njegove žene često dolazilo do svađa, ljutnje i ispoljavanja ljubomore. S obzirom na to da je ljubomora izraz mržnje, dolazi do blokade glave, odnosno trauma, moždanih udara, multipla skleroze, slabljenja sluha i vida, upala nosno–grkljanske šupljine i raka.

            – Ljubomora i agresivnost su vas doveli do velikih problema. U osnovi ljubomore se nalazi potreba da se voljena osoba, kao i odnosi s njom postave iznad ljubavi prema Bogu, tako da vaši najmiliji upravo zbog toga moraju da vas vređaju, svađaju se s vama i prekidaju odnose. Ne prihvatajući to, u vama se akumulira agresivnost koja će pre ili kasnije uzroko-vati bolest. Ali saslušajte sada ono najvažnije: vi bi trebalo da imate pet puta manje agresivnosti, međutim kod vas se akumulacija događala mnogo brže nego kod drugih. Razlog tome je u vašoj ogromnoj gordosti, koja potiče od vezanosti duše za mudrost, usled čega osuđujete rukovodstvo svoje firme za nepromišljene postupke. Zamislite brod koji plovi, a ispod vode se nalazi hrid. On predstavlja vezanost za novac, materijalna blaga, srećan život. Ukoliko gordost nije velika, vode ima u dovoljnoj količini, pa su udari o dno slabi i agresivnost je neznatna. U tom slučaju, bolest nije potrebna. Povećana gordost usmerava čoveka prema hridinama, pri čemu se nivo vode smanjuje i hrid probija dno broda.

            U poslednje dve godine vaša očekivanja prema ljudima su se pojačala, a naročito očekivanja od rukovodstva preduzeća. Ljutili ste se i osuđivali ga zbog nerazumnog ponašanja. Vaša gordost naglo je počela da se povećava i, srazmerno tome, uvećala se i vezanost za voljenu osobu i porodicu. Da biste preživeli, vaša žena je sve više morala da se ljuti na vas i da se svađa s vama i to je bila najbezbolnija varijanta za vašu normalizaciju. Ali, vi je niste prihvatili. Zatim je morala da dođe bolest ili povreda.

            – Da – zbunjeno se saglasio pacijent, – sve je to vrlo blizu istini.

            Usredsređeno je razmišljao, a onda me upitao:

            – Hoćete reći, kako bih mogao da se izlečim potrebno je da čitav svoj život premotam unazad i prihvatim sve kao da mi je dato od Boga? Dobro, uradiću to, ali mi nije jasno šta da učinim po pitanju posla? Zar da gledam sve te gluposti i idiotizme a ništa da ne preduzmem?

            – Sve vreme pokušavate da radite u istom režimu, levo ili desno. Potrebno je da preuzmete kontrolu nad situacijom, a to se postiže tako što se spolja nećete miriti sa situacijom, borićete se s njom, pokušavati da je potčinite sebi, a istovremeno ćete je apsolutno prihvatati na unutrašnjem planu. Na spoljašnjem planu nastavite da komunicirate s ljudima, ali na unutrašnjem budite – s Bogom. Ono što radite spolja prenosi se unutra i pretvara se u svoju suprotnost. Ako spolja pružate otpor, situaciju želite da prilagodite sebi, to će vam obezbediti zdravlje, međutim, kada se prenese na unutrašnji plan, uzrokovaće bolest. Nekada je čovek u većoj ili manjoj meri uspevao da sačuva harmoniju, zato što je od detinjstva vaspitavan u skladu s duhovnim i božanskim principima; da ne gaji mržnju i agresivnost, a sve postojeće prihvata kao razumno. Tokom odrastanja život ga je primoravao da se suprotstavlja i svetlo jezgro koje se u njemu formiralo, nije propuštalo agresivnost unutra. To je bila stihijska dijalektika, dok je danas postala koncepcija koju je veoma teško prihvatiti.

            Naučnici su pratili šta se dešava prilikom kontakta dve civilizacije, dva naroda, dva plemena. Ispostavilo se da brzo dolazi do razmene predmeta za domaćinstvo, alatki za rad i proizvodnju. Međutim, daleko sporije se dešavala razmena običaja, a najteže – religije i vere. Religiozni pogled na svet je viši sistem apstrahovanja u odnosu na zemaljski, on doseže duhovne slojeve i taj program se proteže kroz čitavu Vasionu, te su zbog toga njegova inercija i masa ogromni. Ovo sam vam saopštio kako biste shvatili da vam predstoji destabilizacija dubljih nivoa duhovnog poimanja sveta, a to će biti dugotrajan i težak proces. Ali upravo će vam takav put omogućiti neodlaganje problema, već njihovo potpuno razrešavanje.

            Na konsultacijama mi pacijenti često kažu:

            – Moje ponašanje je sada potpuno ispravno, ali zbog čega sam još uvek bolestan?

            Odgovaram im:

            – Zamislite da je kapetan broda zaspao, a brod je sat vremena klizio ka grebenima. Probudivši se, protrljao je oči i rekao: „Poslednjih pet minuta sam potpuno pribran što znači da bi sve trebalo da bude u redu”. Da biste otklonili agresivnost prema ljudima, morate shvatiti da smo na suptilnom nivou svi apsolutno jednaki, da nema pametnih i glupih, nema zločinaca i svetaca, bogatih i siromašnih. Razlike su samo na površinskom nivou, a one se sinusoidno menjaju. Komunistička ideologija je pokušavala da nametne ljudima ljubav prema svemu spoljašnjem a iznutra se ta ljubav pretvorila u mržnju. Međutim, nisu ljudi krivi za to, već nesavršena ideja, nepotpuna koncepcija, koja stvara hiljade puta više smrtnih slučajeva od bilo kojih zlih postupaka. Pogrešna koncepcija je posledica nedovoljne duhovne razvijenosti. Stoga, ako čovečanstvo u bližoj budućnosti ne odredi strog prioritet duhovnih vrednosti u ekonomiji, politici, nauci, umetnosti, pedagogiji, medicini i drugim sferama ljudske delatnosti, uključivaće se sve jači prinudni mehanizmi.

            Nastavio sam razgovor s pacijentom:

            – Već sam vam rekao da ste odnos s voljenom osobom postavili iznad Boga, što je dovelo do velikih problema. Za bliske ljude ste se vezivali kroz ljutnju, osudu i ljubomoru. Ali kod vas postoji još jedna opasna komponenta – a to je prezir prema ženama. Prezir neminovno dovodi do osude. Da li ste čuli kako počinje bajka: „Kokoška nije ptica, a baba nije čovek”? Tako i vi doživljavate žene. Ako osuđujete bogataša, ili onog ko je proćerdao novac, vaša duša će se vezati za novac i vi ga nećete imati. Ako prezirete žene i nadmeno se ophodite prema njima, nikada nećete imati dobar odnos s njima. Sve se dešava dijalektički. Muškarci dobijaju majke po volji Višeg plana, iz čije se utrobe rađaju i od kojih u najvećoj meri zavise na fizičkom planu, a takođe i oca, s kojim su na distanci i od kog su zavisni na duhovnom planu. Duhovni razvoj nije moguć bez fizičkog razvoja, tako da je i čovekovo rođenje uslovljeno istim. Ljudsku vrstu je stvorila Zemlja od koje smo fizički zavisni, a energija žene identična je energiji Zemlje, dok je energija muškarca identična energiji Sunca. Začetak čovečanstva se dogodio u zemljinoj atmosferi iznad Južnog pola. Muškarac koji prezire ženu, prezire Zemlju i sve što postoji na njoj, a prezir i osuda vezuju nas za ono što osuđujemo. Velika vezanost za zemaljski plan dovodi do procesa uništenja u fizičkom telu i zato muškarac koji prezire žene duhovno degradira i počinje da se razboljeva, stareći brže nego uobičajeno. Duhovnost muškaraca umnogome određuje njegov odnos prema ženi, te zbog toga, – obratio sam se pacijentu, – više puta preispitajte svoj život i promenite odnos prema ženama i situacijama koje su s njima povezane.

            Nastala je tišina. Informacije koje iznosim teško je prihvatiti jer i najtrivijalnije sitnice dovodim u vezu s pojavama kosmičkog plana. Informacija je konstrukcija, a da bismo je prihvatili, potrebno je promeniti, tačnije, uništiti duhovnu strukturu kojom upravljamo. Ovo znači da preobimna informacija, koja nije precizno usmerena, može da uništi psihu, zdravlje i život pacijenta. Zato se trudim da odgovorim na sva pitanja koja mi pacijent postavlja, a ponekad se tretman pretvara u pravu diskusiju, kao što se dogodilo u ovom slučaju.

            – U redu – osmehivao se pacijent. – Hoćete da kažete da ako osuđujem zemaljske vrednosti, tada se vezujem za Zemlju, povećava mi se agresivnost usled čega mogu da se razbolim. Možete li da osim mog navedete još neki primer?

            – Sinoć mi je telefonirala jedna poznanica. Zaustavljalo joj se disanje. Nekoliko puta su pozivali lekare, ali ničim nisu mogli da joj pomognu, pa je ona, na kraju, pozvala mene. Rekao sam joj da je kod nje došlo do pojačane vezanosti za telo, kao i odnose s ljudima i da joj se zbog toga naglo pojačala agresivnost.

            Nakon sat vremena ponovo me je pozvala pri čemu mi je rekla da ma koliko se trudila da otkloni sve ljutnje i zamerke na muškarce, stanje joj se ne poboljšava.

            – Ponekad odlazim u posetu jednoj prijateljici; primetila sam da mi se nakon toga stanje pogoršava. Možda je to povezano s njom?

            – Da li je vaša prijateljica lepa?

            – Da, veoma je lepa. A zašto me to pitate?

            – Stvar je u tome što se njena duša vezala za telo, telesna zadovoljstva, seks i sopstvenu lepotu. U dubini duše ona prezire sve muškarce i ispoljava mržnju prema onima koji su s njom prekinuli odnos ili su joj uzrokovali životne probleme. Osuđivali ste je zbog ružnog ponašanja prema muškarcima i vezali ste se za njene nečistoće, za njenu agresivnost. Zbog toga je potrebno da preispitate svoj život, otklonite zamerke prema muškarcima, a zatim se molite i tražite oproštaj zbog toga jer ste osuđivali prijateljicu.

            – U redu, – rekao je pacijent, – pred čovekom stoje dva puta kojim ide ka Bogu: mističan, kada se iz božanske ravni spušta na Zemlju – to je istočnjački način razmišljanja, a kada se korak po korak uspinje sa Zemlje ka duhovnom i božanskom u pitanju je zapadni način razmišljanja.

            – Najprimitivniji ljudi su se vezivali za opipljiva materijalna blaga, odnosno za najniži zemaljski nivo i svoje uporište su lagano prebacivali na drugi nivo – međuljudske odnose, osećaj odgovornosti i položaj u društvu. Vremenom se energija pojačavala i oni, koji su bili duhovniji, uzdigli su se nad drugim nivoom, odnosno prestali su da ispoljavaju agresivnost ukoliko je dolazilo do uništenja drugog nivoa jer se njihova svest vezala za duhovnu suštinu višeg nivoa.

            – Recite mi, a gde treba premestiti oslonac svesti kako bismo se uzvisili nad trećim nivoom i dosegnuli još viši?

            Osmehnuo sam se.

            – Najbolje je da oslonac stavite na ljubav prema Bogu. A sledeći nivo, nakon trećeg, nazivam „tačka božanske sudbine” i to je moja terminologija. Recimo da je potrebno potpuno uništiti vašu sudbinu kako biste se pročistili od te vrste vezanosti, odnosno odvojili se od svega što pripada zemaljskoj ravni. Svi imamo božanske strukture, koje praktično ni kod koga ne funkcionišu, a ukoliko dolazi do raspada sudbine i mi se vezujemo za te strukture, one oživljavaju i počinju s delovanjem.

            – Izvinite, da li biste mogli da mi to objasnite normalnim ljudskim jezikom koristeći neku situaciju kao primer?

            – Naravno, – složio sam se. – Ove strukture se aktiviraju onda kada čak ni pri potpunom uništenju života ne gubite veru u Boga. Kod ateista se to može ispoljiti kroz veru u razumnost i harmoničnost sveta. Ukoliko u teškim i kritičnim trenucima kažete: „Ne verujem u višu pravdu, nema pravde na svetu,” ili ako kažete: “Ne verujem u plemenitost i najuzvišenija ljudska osećanja” – onda gubite veru i odričete se svojih najviših duhovnih struktura, struktura duhovnog oca. Ovakav stav naročito obogaljuje duše potomstva.

            Ponovo je nastala pauza i obojica smo ćutali izvesno vreme. Zatim me je upitao:

            – Dakle, iznutra treba da budem povezan s Bogom, a na spoljašnjem planu s ljudima. Ako sam ranije težio samo zemaljskim vrednostima ili samo Bogu, sada to treba da bude istovremeni proces. Recite mi, kako su se uopšte pojavila ova dva, suprotstavljena, načina razmišljanja?

            – Znanja, koja je čovečanstvo akumuliralo, sve jače su ga prikivala za Zemlju. Kada su ovi procesi dostigli određeni karmički nivo čovečanstva, bilo je neophodno da nastupi suprotni proces – odvajanje od svih materijalnih vrednosti. Ali da bi odricanje od sveg materijalnog, kao i od tela koje povezuje čoveka sa Zemljom, bilo moguće, bilo je neophodno dati telu predah, zaštitu. To je moglo da se dogodi samo na teritoriji koja je bila povezana s drugim narodima, civilizacijama, a istovremeno bezbedno izolovana od stalnih napada, ratova i katastrofa. Takvih tačaka na Zemlji je bilo nekoliko, a najvažnija je postala Indija, koja je slična flaši s grlićem, okrenuta ka Sredozemnom moru. Interakcija između stalnog raspada oblika u području Sredozemnog mora i kristalizacije sadržaja u Indiji, dalo je osnov da se pojavi filozofija koja je bila u stanju da se potpuno odrekne svega zemaljskog i da usmeri sve snage na čovekove duhovne strukture. „Uništi u sebi sve zemaljske želje, uništi sve što je zemaljsko u sebi i tada ćeš se približiti Bogu”, – tako glasi načelo istočnjačke filozofije. To ignorisanje svega povezanog s materijalnim planom u zemlji tople klime i obiljem hrane, podstaklo je duhovni razvoj velikih grupa ljudi. Akumuliran duhovni potencijal morao je da se realizuje u materijalnim strukturama i stoga je bilo neminovno da se pojavi filozofija suprotnog pravca, koja kao apsolutne prioritete postavlja zemaljske vrednosti. To je bio materijalizam.

            Čovek koji prezire zemaljske vrednosti vezuje se za njih i počinje da im se klanja. Muškarac koji prezire ženu, pre ili kasnije će pred njom biti na kolenima. Dakle, pravi materijalizam mogao je da nastane samo na teritoriji Indije i Tibeta, kao posledica idealizma. Ove dve filozofije počele su međusobno da se povezuju i trebalo je da stvore nove religije, nove filozofske tokove, s kojima su na indirektan način morale da budu povezane. To su bili počeci nove životne filozofije, koja se izlivala iz „grlića flaše” u Palestinu i Sredozemlje. Iz tog potencijala, pojavile su se svetske religije, koje danas ispoveda veći deo čovečanstva. Bio je to početak buđenja, stvaranja i duhovnog objedinjenja na Zemlji. Spajanje te dve suprotstavljene tendencije na kraju drugog milenijuma nove ere, dovelo je do začetka nove teorije i koncepcije u kojoj se objedinjuju nauka i religija, materijalizam i idealizam, kosmički i zemaljski način mišljenja. Čovekov put u Kosmos i njegov opstanak u njemu nisu mogući bez usvajanja predstave o svetu koji je u skladu s tom filozofijom.

            Kada smo završili razgovor, očitao sam strukture polja pacijenta i bila su primetna znatna poboljšanja. U tom danu je bilo dosta urađeno i konsultacija je mogla da se završi. Pozdravili smo se i rastali.