UVOD    

      U poslednje vreme dobijam brojna pisma od ljudi koji su tek počeli da se upoznaju s mojim istraživanjima, od onih koji su teško oboleli, zatim od onih koji nisu uspeli da urede svoj život, kao i od osoba koje u stopu prate nevolje i nesreće. Svi me oni mole za pomoć i, po pravilu, upućuju mi dva pitanja: „Zašto mi se to dešava?“ i „Šta da radim?“. Ova pisma je prilično teško čitati budući da bukvalno svaka poruka odiše tragedijom i, nažalost, potpunim neshvatanjem situacije.

      Jedna žena mi je na nekoliko stranica nabrojala nesreće i probleme koji su je pratili od detinjstva. Na kraju je napisala: „Pročitala sam neke Vaše knjige. Pomozite!“

      Odgovorio sam joj sledeće: „Pročitati neke moje knjige nije loše. Ali da biste realno promenili okolnosti, potrebno je da pažljivo pročitate sve moje knjige, i to ne kao detektivske romane ili beletristiku, već da ih prostudirate i prihvatite srcem. A kada ih pročitate – potrebno je da se promenite“.

      Još jednom želim da naglasim: ne bavim se lečenjem, već pomažem ljudima da ozdrave, pri čemu im pomažu moja informacija, knjige i seminari. Veoma je važna čovekova spremnost da promeni sebe i svoj pogled na život – prošlost, sadašnjost i budućnost. Ako nije spreman da se promeni, nego se uzda u ozdravljenje bez promene karaktera i pogleda na svet, lično mislim da pred njim ne može biti nekih svetlih perspektiva.

      Brojna pisma koje mi čitaoci šalju tiču se pre svega problema vezanih za zdravlje, sudbinu i porodične odnose. Sadržaj ovih pisama svedoči da, bez obzira na to što čitaju moje knjige, mnogi od njih nemaju jasnu predstavu o tome šta je bolest, na koji način nastaje i kako se može izlečiti.

      Nedavno sam dobio pismo sledećeg sadržaja:

      „Dobar dan, Sergeju Nikolajeviču!

      Imam 21 godinu. Počela sam da čitam Vaše knjige i moram da kažem da sam impresionirana. Ni sa čim sličnim se ranije nisam susrela iako me takva vrsta literature interesuje.

       Želela bih da Vas pitam: Da li još uvek vršite prijem pacijenata? Problem je u tome što se ja molim i tražim oproštaj od Boga, ali čini mi se da nisam u stanju da nešto do kraja razumem. Stoga bi bilo dobro ako biste mogli da dijagnostikujete mene i moju porodicu.

      Veliko hvala unapred“.

      Naravno, mnogi bi želeli da dobiju ličnu i porodičnu dijagnostiku, iz koje bi saznali šta je potrebno da urade kako bi ozdravili i poboljšali svoju sudbinu. Ali stvar je u tome što je informacija u mojim knjigama sasvim dovoljna da bi se harmonizovali duša, sudbina i zdravlje.

      Međutim, susreo sam se sa zanimljivim fenomenom: neki moji pacijenti su mi rekli da su sve ono što je navedeno u mojim knjigama počeli da shvataju tek nakon 10–15 godina pažljivog proučavanja. Zašto se to dešava? Stvar je u tome što razumevanje uvek predstavlja unutrašnju promenu. Ako čovek ne može da se promeni, neće moći da shvati i usvoji bilo šta novo. Promena je prilično ozbiljan, dug, a ponekad i mukotrpan proces. Zbog toga moje knjige, po pravilu, lako usvajaju osobe koje su prošle kroz teška iskušenja i nesreće, tj. one koje su uložile napor u prevazilaženje svojih problema i koje su stekle veru u Boga.

      Vera u Boga je odvajkada bila povezana sa idejom žrtve i nevezanosti za spoljašnje, ljudsko „ja”. Čovek koji ne želi da se žrtvuje i koji je pohlepan, neosetno gubi veru u Boga.

      Setimo se biblijske priče o Kainu i Avelju. Bog je prihvatio darove Avelja, ali Kainove nije. Zašto? Zato što se Kainova duša odmetnula od Boga, budući da su za nju blagostanje, sitost i zdravlje bili važniji od ljubavi i žrtvovanja. Kain je to dokazao svojim potonjim delima, ubivši brata.

      Pohlepnoj, zavidnoj i sebičnoj osobi je daleko teže da čita moje knjige i ozdravi jer se u njima govori da je duša primarna, i ako je duša bolesna – neizbežno će oboleti i sudbina i telo.

      Nedavno sam na pijaci kupovao metlice za parnu saunu i tom prilikom sam se ispričao s jednim prodavcem.

      – Recite mi – obratio sam mu se – kako je najbolje koristiti pelin u parnoj sauni?

      – Za početak je dovoljno da ga jednostavno okačite u sauni da ispušta miris. Kada miris izvetri, namočite ga u vodu i opet ga okačite – još dugo vremena će lepo mirisati. Docnije ga možete prokuvati u vodi i tom tečnošću polivati vruć kamen.

      Malo po malo, povela se tema i o zdravlju. Prodavac je bio vedar i dobrodušan čovek koji mi je iznenada radosno saopštio:

      – Evo, ja, na primer, imam 65 godina i odlično se osećam.

      Ruku na srce, bio sam iznenađen, pa sam ga ponovo pitao:

      – Koliko godina imate? 65?

      On je klimnuo glavom, a ja sam mu rekao:

      – Otkrijte mi tajnu vaše dugovečnosti i toga što se dobro osećate.

      Mislio sam da će početi da priča o nekim čudotvornim dijetama, vitaminima ili fizičkim vežbama, ali odgovor ovog prostog čoveka me je porazio:

      – Znate li zašto ljudi danas brzo stare? U njima je malo dobrote. Prestali su da se osmehuju. Treba se češće osmehivati!

      A zatim je dodao:

      – Neophodno je piti čistu vodu. Ekologija je danas izuzetno loša. Treba se više kretati, jer je kretanje život.

      Ovaj čovek je dao samo nekoliko preporuka, ali najvažnije što je naglasio bilo je da se tajna krije u unutrašnjoj radosti, sreći i prihvatanju onoga što se dešava. To i jeste glavni recept za dugovečnost.