UVOD    

      U današnje vreme se objavljuje veliki broj knjiga posvećenih porodici. Stručnjaci iz oblasti porodične psihologije nam objašnjavaju kakav treba da bude srećan porodični život i savetuju kako da na ispravan način rešavamo porodične probleme. Međutim, uprkos mnoštvu literature, konsultacija psihologa i seminara iz oblasti porodične psihologije, sve veći broj porodica se raspada. Mladi ljudi ne umeju da izgrađuju porodične odnose niti znaju kakva treba da bude harmonična porodica.

      Možemo pročitati tomove knjiga u kojima su dati mudri saveti, odslušati desetine seminara, ali da bismo naučili kako pravilno da se ponašamo u životu, neophodno je da posedujemo sistematičan pogled na svet. Znanja možemo uspešno primeniti u praksi tek kada se ona uvedu u sistem. Ako, pak, čovek dobije mnogo korisnih i raznovrsnih saveta koji nisu povezani u sistem, neće moći da ih primeni na pravilan način.

      Sistematičan pogled na svet nam pruža priliku da shvatimo i poštujemo zakone koji deluju u našem svetu: fizičke zakone i zakone duše. Isto tako postoje zakoni u skladu s kojima se zasniva i razvija porodica. Osobi koja poznaje ove zakone biće daleko lakše da zasnuje i sačuva porodicu, kao i harmonične odnose unutar nje.

      Svaka kuća ima temelj koji nije uočljiv, ali koji određuje koliko će ona moći da odoli vremenu. Koji je temelj porodice? Porodica se zasniva na moralu. A temelj morala su religiozne zapovesti.

      Religiozne zapovesti su zakoni ljubavi i opstanka. Čovek koji poštuje zapovesti ima daleko veće šanse da sačuva svoju porodicu i uveća svoje potomstvo nego što je to slučaj sa ateistom. Reč je o tome da ateista na prvo mesto postavlja sebe – svoje telo, svest i svoje životne vrednosti. On ne može da prihvati bolne situacije koje dolaze sa nivoa duše. Kada čovek nije u stanju da vidi Božju volju u svemu što se dešava, on neće prihvatiti brojne tegobne situacije, a u duši će mu se nagomilavati unutrašnji protest, odnosno povratna agresija, koja će na kraju uništiti njegovo zdravlje i porodicu.

      Osnovni uslovi za opstanak i razvoj porodice su vera, moralnost i poštovanje zapovesti. Onaj koji na prvom mestu voli Boga, na unutrašnjem planu je zaštićen od klanjanja voljenoj osobi, što će mu omogućiti da ima harmoničnu porodicu.

      Porodica je živ organizam koji se razvija ili degradira i umire. Glavni osnov razvoja je zakon jedinstva i borbe suprotnosti. Muž i žena su suprotnosti: oni imaju različita mišljenja, svako od njih se bori za ostvarenje svojih želja. Istovremeno, svaka strana treba da uzme u obzir i tačku gledišta svoje „druge polovine“ i da se međusobno prilagođavaju.

      Da bi supružnici mogli zajednički da žive i budu u interakciji, potrebno je da jačaju jedinstvo. Jedinstvo je temelj na kome se razvijaju suprotnosti. Jedinstvo se jača i razvija zahvaljujući iskrenosti, međusobnoj brizi, saosećajnosti, zajedničkim poslovima i aktivnostima.

      Za razvoj porodice neophodan je i razvoj svakog supružnika. U meri u kojoj se čovek razvija i svakodnevno poboljšava svoje karakterne osobine, u smislu da što više voli, bude fleksibilniji, iskreniji, da što više ljubavi bude u njegovoj duši – toliko će stabilnija biti i njegova porodica. Jedino onaj koji teži samorazvoju može da računa na zdravu i harmoničnu porodicu. Što je u čovekovoj duši više ljubavi, što revnosnije bude poštovao zapovesti, time će biti čvršći temelj koji će mu omogućiti da ima srećnu porodicu.