ŽELEO BIH DA VAM KAŽEM...

 Svako od nas želi da bude srećan što je pre moguće. Pritom, za mnoge sreća znači odsustvo negativnih emocija. Većina ljudi je uverena da što su ispunjeniji pozitivnim emocijama, time postaju sve srećniji. Mnogi se i ne zamisle nad tim da se sreća ne sastoji samo u ispunjenju želja, već i odricanju od njih. A sreća je ljubav koja postoji kroz suprotnosti.

Zamislimo da je čovek seo za sto prepun ukusne hrane i počeo da ruča. U tom trenutku doživljava prijatne emocije. Međutim, ako bude bez predaha gutao hranu, njegove pozitivne emocije će se postepeno pretvoriti u negativne, a ukoliko se ne zaustavi na vreme, zavezaće mu se creva i on može umreti. Svi znamo jednostavnu istinu: od stola treba ustati pomalo gladan, to jest odustati od zadovoljstva dok ono ne dostigne svoj vrhunac. Ali, za mnoge je odricanje od zadovoljstva ekvivalentno problemu.

Sve religije sveta pozivaju na uzdržavanje i odricanje, pokušavajući da uravnoteže ljudsku težnju ka konstantnoj ispunjenosti pozitivnim osećanjima. Danas, kada je religija izgubila snagu, u svetu je stvoreno potrošačko društvo, te je za mnoge osnovni pokretač – neprekidna potraga za zadovoljstvima. Omladina, na koju je društvo zaboravilo, razvija se sama od sebe, pokušavajući da bude srećna, da stvara porodicu. Ali gubitak moralnih orijentira i pravilnog doživljaja sveta često postaje nepremostiva prepreka za zasnivanje i održavanje porodice.

Ja shvatam da ljudi žele da dobiju nekoliko kvalifikovanih saveta kako bi sebe učinili zdravim i srećnim, ali sada ću navesti primere koji dokazuju sledeće: ni najstručniji savet neće delovati ako čovek nema oblikovan pravilan pogled na svet. Pogrešna slika sveta dovodi do kršenja najviših zakona i kvari čovekovu dušu. Najviši zakoni Vasione, predstavljeni u zapovestima, kodirani su u svetim knjigama. Bez njih, današnja civilizacija ne bi ni nastala, niti opstala.

Osnovni princip Vasione je – apsolutno jedinstvo i ljubav, kao simbol tog jedinstva. Pojačana vezanost za blaga sveta koji nas okružuje, stvara unutrašnju agresivnost i dovodi do odricanja od ljubavi. Pisao sam o tome u prethodnim knjigama. Mnogi ljudi, oslanjajući se na moja istraživanja, pokušavaju da promene svoj karakter. Njihova promena je otpočela, a uspeli su čak da savladaju i teške bolesti. Tada su zaključili: potrebno je svima da oprostimo i bićemo zdravi. Na to su sveli svoj pogled na svet. Ali opraštanje je samo prvi korak ka ljubavi.

Sećam se razgovora s jednom mladom ženom. Iako obično na konsultacije dolaze ljudi s teškim problemima,  ova žena je samo želela da se raspita za svoje stanje.

– Veoma sam ozbiljno radila na sebi i pokušavala sam da se promenim, – rekla je. – Oslobodila sam se strahova i uninija. Naučila sam da se oslanjam na Božju volju. U duši se pojavila lakoća, osećaj kao da lebdim nad problemima. Čini mi se da sam svojim stanjem uspela da pročistim i svoje potomstvo.

Potvrdio sam glavom:

– Rezultati postoje, ali u ovom trenutku moram da vas razočaram. Vi imate ozbiljan problem. To nanosi štetu potomcima do trećeg–četvrtog kolena.

– Klanjanje idolima, najverovatnije? – brzo je upitala pacijentkinja.

Pogledao sam je ćuteći. Zatim sam posle duže pauze odgovorio:

– Ne. Piće. Pili ste juče, prekjuče?

Ona je usporila:

– Da, juče sam bila u društvu, ali sam pila samo vino.

– Koliko?

– Pa, flašu i po.

– Dakle, želim da vam kažem da vaša strast prema alkoholu negativno utiče ne samo na telo, već i na dušu. Usled toga dolazi do razaranja struktura, koje su odgovorne za međusobne ljudske odnose. Da bi se ti odnosi podržali, potreban je neprekidni utrošak suptilne energije. Ta energija se usmerava ne samo na stvaranje odnosa, već i na buduću decu. Posebno je za mladu ženu opasno da pije. Strast prema alkoholu može da budućem potomstvu prouzrokuje probleme s urogenitalnim traktom, a zatim i u porodičnim odnosima i sa sudbinom. Zbog toga današnja propaganda alkoholnih pića zapravo predstavlja sterilizaciju zemlje.

Mladi ljudi su navikli da se druže samo uz konzumiranje alkohola. Ponekad se negativne posledice manifestuju tek godinama kasnije. Ali buduću decu ne ubija samo preterana upotreba alkohola. Nedavno sam dijagnostikovao jednog mladića koji je posedovao snažan program samouništenja. To je moglo da naškodi dušama njegovog potomstva i bilo je povezano s poklonstvom najvišim osećanjima. Klanjanje idealima u najgoroj varijanti je bilo očigledno. Uništavanje osećanja ljubavi zbog pojačane vezanosti i agresivnosti, može se prenositi sa roditelja na decu i biti posledica pogrešnog pogleda na svet ili načina života. U svakom slučaju, pokušao sam da saznam uzrok i ispostavilo se da je on pre svega bio povezan s načinom života, tačnije – sa zaokupljenošću seksom.

Isprva nisam mogao da razumem zašto zaokupljenost  seksom može da ubije potomke do sedmog kolena, ali potom mi je slika postala jasnija. Seks nije samo zadovoljstvo i uživanje, već je njegova glavna funkcija da omogući dolazak na svet budućeg potomstva. Prema tome, on istovremeno obuhvata i materijalne i duhovne oblike uživanja. Ako, pak, čovek nije naučio da voli, klanjanje najvišim osećanjima čini da on ne može da izdrži njihov krah. Čovek lišava budućnosti i sebe i svoje potomstvo. Ako se potomci ipak pojave, tada im je budućnost skresana. Dakle, čovek koji je zaokupljen erotikom i pornografijom, neprestano prolazi kroz burne ljubavne afere, – to je čovek čije su šanse da ima zdravo potomstvo znatno smanjene.

– Recite mi, da li moderni nudisti, koji žele da budu bliži prirodi i da joj budu nalik, pate od nekih poremećaja? – upitala me je žena.

– Naravno – odgovorio sam. – Ako bi se kod njih, kao kod jelena, period parenja dešavao jednom godišnje, tada bi oponašanje prirode bilo normalno. Međutim, kod čoveka ovaj proces traje neprekidno. Nedavno su strani naučnici otkrili da ako žena nosi odeću sa izraženim elementima erotskog, hormonalna preopterećenja mogu da izazovu neplodnost. Ista stvar se dešava i sa nudistima. U ovom trenutku, u takvom položaju se nalazi čitava naša planeta. Ono što se neprekidno prikazuje na televizijskim ekranima, s ciljem povećanja gledanosti i zarađivanja novca, na spoljašnjem planu izgleda kao zabava, a na podsvesnom kao – katastrofa.

Nijedno društvo sa uništenom kulturom ne može da preživi. To je iskustvo istorije. Kultura se stvara dugo, a brzo se uništava. Koncept kulture odnosa i porodice u Rusiji sada praktično ne postoji, a pokušaji da se zasnuje porodica u odsustvu pravilnog pogleda na svet i pri najdubljim duševnim tegobama, može tragično da se završi.

Evo jedne od mnogobrojnih priča. Devojka je imala probleme s momcima, naime, teško je razvijala odnose. Na kraju, otpočela je vezu s jednim momkom, kojem se ona veoma dopadala. Posle nekoliko meseci, on je prestao da je privlači. Međutim, kada je odlučila da ga napusti, on joj to nije dozvoljavao. Preklinjao ju je, molio da ostane s njim, čak je pretio i samoubistvom. Ona se sažalila na njega i nastavila odnos. Ali svaki put kada se pojavljivala opasnost od raskida, on je urlao da će se ubiti. Roditelji devojke su mi se obratili s pitanjem šta da rade.

Prva stvar koju treba razumeti jeste da je ponašanje zločinca definisano stanjem u kome se žrtva nalazi. Ako kod mladića postoji takva spoljašnja agresivna vezanost, to znači da je kod devojke veoma visoko unutrašnje poklonstvo, vezanost, ljubomora i, u skladu s tim, agresija prema muškarcima. Klanjanje ljudskom aspektu pre ili kasnije dovodi do njegovog uništenja. „Situacija s vašom ćerkom dokazuje da je njena podsvesna vezanost za muškarce, seks, porodicu, kritična – rekao sam roditeljima. – Ukoliko se ništa ne promeni, ona ima minimalne šanse da stvori porodicu i da rodi zdravu decu. Prema tome, vi i vaša ćerka morate ozbiljno da razmislite o promeni svog karaktera i pogleda na svet”.

Drugo: ne smemo dozvoliti da budemo na uzici ucenjivača. Ako se njegovi uslovi prihvate, to će pojačati vezanost kako u njegovoj, tako i u duši vaše ćerke. On će postati još agresivniji spolja, a ona agresivnija iznutra. Krajnje je nepoželjno da se ovako nešto dopusti. Potrebno je da se ona preseli u drugi grad ili da pokuša da se dogovori s mladićem. Ali, naravno, ovo je samo spoljašnje rešenje problema. Ako se devojka ne promeni duboko u sebi, uskoro će doživeti problem u drugom obliku.

Nakon šest meseci, roditelji su mi ispričali šta se dalje dogodilo. Jednom je ćerka po povratku kući, pored ulaza u zgradu, ugledala taksi i baš tog mladića u njemu, koji ju je čekao.

– Moram da razgovaram s tobom, – rekao joj je i ugurao u automobil.

– Idemo van grada – rekao je taksisti i, okrenuvši se prema devojci dodao: – Idemo da te ubijem.

Pogledavši ga u oči, shvatila je da se ne šali i počela je da se moli. Odjednom je osetila da je njena sputanost, koja je prelazila u okovanost, nestala. Prestala je unutrašnja zavisnost od njega. Zatim je počela iz sve snage da udara po automobilskim staklima, a nezadovoljni taksista je zaustavio vozilo i izbacio ih napolje. Momak joj je pretio: „Šta god bilo, od mene se nećeš sakriti”, a zatim je pobegao. Devojka je morala da napusti grad. Nakon ovoga, njen lični život ipak nije uspeo da se sredi, ali je ostala živa. Ova priča takođe predstavlja pokušaj stvaranja porodice, doduše, veoma neobičan.

Međutim, bez obzira na to koliko čovek želeo da bude srećan i koliko se časno ponašao s ljudske tačke gledišta, problemi, nataloženi u njegovoj podsvesti, u kombinaciji s pogrešnim pogledom na svet, mogu da mu zatvore sve mogućnosti za ljudsku sreću.

Druga priča. Jednom prilikom, kada sam bio u Izraelu, upoznao sam se sa sunarodnicom koja je odavno napustila Rusiju i udala se za Šveđanina. Činilo se da je imala sve što je želela: mogućnost da putuje, udoban život. Njen muž je bio dobar čovek, ali veoma vezan i ljubomoran. Sve im je dobro išlo u životu iako nisu imali decu. Jednom me je pozvala telefonom i rekla da ne može da se izbori s depresijom – lekovi joj nisu pomagali, a razgovori s lekarima takođe nisu davali rezultate.

– Potrebno je da hitno promeniš način života – rekao sam joj. – Depresija se pojavljuje kada opada energija duše. Mi ne primećujemo kako se ljubav smanjuje, ne posedujemo organ koji to može da detektuje, ali pad energije se odmah oseti i doživljava kao uninije i depresija. Možda je potrebno da otputuješ u drugu zemlju i otpočneš neki posao. Pojaviće se problemi, koje ćeš morati da rešavaš i duša će oživeti. Konačno, možeš nabaviti i kućnog ljubimca. Kada nema dece, briga o njemu zagreva dušu i osnažuje porodicu.

– Moj muž je protiv toga – tužno mi je odgovorila. – Rekao mi je da bih tad mogla da ga zanemarim. On želi da sva moja ljubav pripada samo njemu.

Prošlo je nekoliko meseci. Muž, videvši strašno stanje u kome se nalazila njegova žena, odlučuje da je na mesec dana pošalje kod rodbine, kako bi došla sebi. Uzeo je dokumente, seo u automobil i otišao u banku, a kada se vratio – zatekao je mrtvu ženu, koja je izvršila samoubistvo.

Evo, još jedne priče. Nedavno sam održao seminar u Moskvi. Glavna tema je bila očuvanje i razvoj porodice. Porodica nastaje, da bi na svet došla deca. Kada se muškarac i žena vole i međusobno komuniciraju, na suptilnom planu se uobličavaju emocije, sudbina i karakter njihove buduće dece. Duša deteta, koja se približava, kao da zadobija nova ruha. Čak i ako u porodici nema dece, svejedno se dešava oblikovanje potomaka, koji mogu da se pojave u sledećoj inkarnaciji. Svojim ponašanjem i osećanjima mi na njih utičemo pozitivno ili negativno. Dakle, porodica kreira budućnost, a budućnost nastaje iz božanske energije. I, ukoliko mi svesno ili nesvesno kršimo najviše zakone, gubimo budućnost i tada dolazi do degeneracije porodice i potomstva.

Sve religije sveta su pomagale u stvaranju, jačanju i razvijanju porodica. Porodica je ćelija svake države i ako se uništava porodica, država postaje neodrživa. Ukoliko umiru pojedinačne ćelije, pre ili kasnije će umreti ceo organizam. Mi nemamo predstavu o tome kakvu ogromnu ulogu u našoj podsvesti imaju moralne zapovesti. One su kao vazduh koji udišemo. Mi smo navikli na taj vazduh i prestali smo da ga primećujemo. Ako vazduh zamenimo ugljen–monoksidom, udisaćemo ga, ali ćemo umreti, a da to i ne primetimo. Nedostatak morala i ljubavi takođe utiču na porodicu i državu. Prema tome, da bi se porodica održala i opstala, potrebno je da ljudi dovedu svoju dušu u red, a za to je potrebno da shvate ono o čemu govore religije i svete knjige. Ako u duši nema harmonije, nikakvi praktični saveti neće imati pozitivan rezultat.

Nakon seminara, prišla mi je asistentkinja i rekla mi da pacijentkinja, koja je nekoliko puta dolazila kod mene na konsultacije i prisustvovala seminarima, nije mogla da dođe zato što ne može da hoda. To mi je bilo čudno. Sećao sam se te žene. Nakon održanog predavanja njoj je često bilo loše, to jest prevazilaženje unutrašnjih problema je kod nje išlo teško. Ali, zašto je došlo do tako ozbiljnog pogoršanja posle mnogih predavanja i seminara? Zašto joj nije bilo dopušteno da dođe baš na ovaj seminar? Javljale su mi se najrazličitije pretpostavke. Moglo je biti reči o pročišćenju potomstva, s obzirom na to da je bio april – proleće. U pitanju je mogao biti pogrešan odnos prema informaciji koju izlažem ili nepravilan način života i ishrane. Možda joj je iz viših planova dato iskušenje po pitanju gubitka vezanosti, ili prolaska kroz bol, koji ona nije prošla.

Pokušao sam da je distanciono dijagnostikujem i zapazio sam naglo rasplamsavanje klanjanja drugom čoveku – ljubomoru. Ta, snažno rasplamsala vezanost, pretvarala  se u agresivnost, ali se nije okretala protiv tog muškarca, već protiv nje same. To jest žena je ne sluteći ubijala sebe. Pritom, udarac je bio sedam puta jači od dopuštenog nivoa. Mogla je da nastrada putem nesrećnog slučaja, da oboli od raka ili neke druge neizlečive bolesti. Trenutno, još neosvešćeno samoubistvo, udarilo ju je po zglobovima, na taj način joj spasavajući život.

Setio sam se da je pre nekoliko meseci došla na predavanje s mlađim muškarcem. Izgleda da nije bila pripremljena za navalu ljudske sreće. Kad nešto želimo da dobijemo, prvo je potrebno da se toga odreknemo iznutra i budemo spremni na prihvatanje gubitka. Harmonija vlada tamo gde postoje dve suprotstavljene strane, jer ako toga nema možemo postati robovi želja. Pokušao sam da se raspitam o trenutnoj porodičnoj situaciji ove žene. Naša zajednička prijateljica se o tome izrazila na prilično oštar način: „Ona živi s makroom, koji joj zabranjuje da se moli i kontaktira s drugim ljudima. Osim nje, on ima i druge žene. Ali od nje isisava novac”.

Odmah mi je sve postalo jasno. Kada čovek pokušava da oseti jedinstvo s Bogom, njegova unutrašnja duhovna energija počinje da raste. Što je veća unutrašnja energija, time se brže pojačava vezanost. Razmišljao sam o tome kako kod nje, na spoljašnjem planu, nije bilo pojava koje bi ukazale na neke naročite prestupe. Ona je zavolela tog čoveka i nije prema njemu ispoljavala agresiju, to jest dosledno se pridržavala glavnih postulata zdravlja. Ali iznutra, potčinjavajući se voljenoj osobi, ubijala je sebe i svoju dušu. Ljubav podrazumeva radost i bol, promenu i vaspitanje, a ova žena je smatrala da pred njom stoje samo dve opcije: da se odrekne muškarca i ubije ljubav, ili da prati ljubav i prihvati svako poniženje. I, pošla je za ljudskom ljubavlju, ubijajući božansku ljubav. Nije shvatala da su obe odluke bile smrtonosne.

Ukoliko čovek zbog porodičnih odnosa postane sebičan i agresivan, takav odnos je bolje izgubiti, da bi se spasila ljubav. Najpravilniji, ali i najteži put je – sačuvati ljubav i vaspitavati sebe i partnera. Ljubav predstavlja kontinuiranu promenu i samovaspitanje. Kada radi zadovoljstva, udobnosti i stabilnosti ubijamo ljubav u duši drugog čoveka, ili u svojoj, ovu udobnost, uživanje i stabilnost često gubimo zajedno sa zdravljem, a ponekad i samim životom.

Onaj, kod koga je božansko u duši počelo da srasta s ljudskim, vidi samo dva izlaza iz svake situacije: klanjanje drugima, puzanje pred njima i samouništenje, ili prezir prema drugima, osećaj nadmoćnosti i veličanje sebe. Pritom, na svakome je izbor koga će ubiti – druge ili sebe.

Ako božansko i ljudsko srastu u duši, mi smo osuđeni na uništenje i propadanje. Paradoks je u tome što se Tvorac nalazi u svakom živom biću i u svemu postojećem – kao osnovni sadržaj. Upravo taj sadržaj omogućava formi da se neprekidno menja. Ako se, pak, forma, zaboravivši na sadržaj, klanja samoj sebi, ona umire. Ali, ako forma nastoji da se u potpunosti identifikuje sa sadržajem, ona zaustavlja razvoj i takođe umire.

Božanska ljubav u našoj duši je prekrivena, obavijena ljudskom ljubavlju i uvek nevidljivo prisutna u njoj. Ali, ako čovek prestane da se potčinjava najvišim zakonima postojanja, on više neće moći da razlikuje božansku logiku od ljudske. On će misliti da živi u božanskoj logici i da se sjedinjuje sa Tvorcem, a zapravo će slaviti paganskog idola sopstvenih osećanja i strasti.

Jedno od glavnih pitanja svake religije jeste: kako osetiti božansko u svojoj duši a pritom ga ne obezvrediti? Čim duša izgubi jedinstvo s Tvorcem, ona se lišava energije budućnosti i taj materijal, od kojeg se gradi porodica, ljudski odnosi, buduća deca, počinje da propada i nestaje. Da bi na svet došla harmonična deca, ona treba da imaju kvalitetne i zdrave roditelje. Roditelji, pre svega, moraju da imaju zdrave duše. O tome kako vaspitati dušu, govori se u svetim knjigama. Religije sveta uvode čoveka u najviše zakone postojanja i omogućavaju mu da dobije energiju neophodnu za stvaranje harmoničnih odnosa, porodice i opstanka u budućnosti.