UVOD

        Naša osećanja u određenom trenutku stvaraju ono što nazivamo zdravljem i sudbinom. Prethodno iskustvo bitno utiče na naša osećanja. Menjajući odnos prema prošlosti, možemo da promenimo sadašnjost i budućnost.

        U želji da pomognem ljudima, oslanjam se na iskustvo koje sam stekao tokom poslednjih dvadeset godina istraživanja. Knjige sam pisao da bi me oni bolje razumeli. Isto tako, knjigu „Vaspitavanje roditelja“ sam osmislio kao priručnik koji sadrži jasne smernice, međutim već u toku rada je postalo očevidno da je to skoro nemoguće ostvariti.

        Ako čovek ne razume najvažnije istine, tada bilo kakvi rituali, metodi i tehnike mogu samo da ga udalje od pravilnog razumevanja sveta. Čitajući moje knjige, neki ljudi se trude da iz njih izvuku samo jedno: koju molitvu treba da pročitaju i šta da učine kako bi ozdravili. Za njih je ozdravljenje glavni cilj. Međutim, oni zaboravljaju na činjenicu da upravo sada, ovog trenutka, treba da započnu s promenom, da nauče da vole i osete volju Tvorca u svemu što se dešava. Ali čim budućnost postane važnija od sadašnjosti ljubav nas napušta i dolazi do raspada ne samo sadašnjosti već i budućnosti. Stoga čoveku ne preostaje ništa drugo, sem da pokuša da se osloni na ljubav.

        Nedavno me je jedna poznanica zamolila da pomognem mladom bračnom paru koji je živeo u inostranstvu. Žena je bila latinoamerikanka i razumela je samo španski, a muškarac je pomalo govorio ruski. Njihovo jednogodišnje dete je imalo smetnje u razvoju: prestalo je da se odaziva kada je pozovu, da gleda ljude u oči i postepeno se zatvaralo u svoj svet.

        Kako apsolutno nepripremljenim osobama objasniti da je detetova bolest povezana s njihovim osećanjima? Sva moja iskustva, čitav sistem koji sam stvorio bili su bezvredni u ovom slučaju. Oni nisu čitali moje knjige, niti su slušali moja predavanja. Pokušao sam da im nešto objasnim, ali sam shvatio da su potpuno nepripremljeni za to. „Ovo je beznadežan slučaj – mislio sam – treba da ustanem i odem“. Ali u poslednjem trenutku sam odlučio da pokušam još jednom.

        – Da li vaša supruga veruje u Boga? – upitao sam čoveka.

        – Ne – odmahnuo je rukom – nimalo.

        – Zašto? – pitao sam ga.

        – Pohađala je katoličku školu i zbog toga sad ne veruje u Boga.

        – „Ovo svakog trenutka postaje sve gore i gore“ – pomislio sam. Zatim sam rekao:

        – Ipak, molim vas, prevodite na španski ono što pričam. Da bismo živeli potrebna nam je energija. Osnovnu energiju dobijamo kroz dušu, a ne kroz telo. Svakog delića sekunde dobijamo energiju od Tvorca Vasione. Ona nam pristiže kroz ljubav i jedinstvo s Njim. Na unutrašnjem planu svi mi uvek osećamo ljubav prema Bogu. To je uslov našeg opstanka. Ali na spoljašnjem planu se često odričemo toplih osećanja i vezanosti, pri čemu verujemo da smo odbacili ljubav. Međutim, to nije uvek tako: na unutrašnjem planu možemo da sačuvamo ljubav.

        Ako to osećanje budemo gušili, postepeno ćemo izgubiti višu energiju, usled čega ćemo se razboljevati i umirati. Samo nam ljubav može pomoći da izdržimo bol usled gubitka i rastanaka. Samo nam ljubav može omogućiti da prevaziđemo sudbinske neprijatnosti, telesni, duhovni i duševni raspad. Ako se odričemo ljubavi i osuđujemo, ako osećamo ljutnju, prepuštamo se uniniju, naša duša umire i tada gubimo svaku šansu da budemo zdravi i da preživimo.

        Vaša žena treba da preispita svoj život, da se usredsredi na ljubav i shvati da nam svaka situacija pomaže da volimo. Ono što smo smatrali neprijatnošću, nesrećom, bolešću, neuspehom, zapravo nam je pomoglo da steknemo ljubav.

        Zašto nam se daju gubici? Kada gubimo ovozemaljske vrednosti, hteli ili ne hteli, grčevito se hvatamo za božanske. Kada su nam sputani telo i um, kada duša pati, tada težimo Bogu i preplavljuje nas Viša energija ljubavi koja spasava našu budućnost.

        Ako vi i vaša žena budete uspeli da postanete druge osobe, ako promenite svoj odnos prema prošlosti, i vaše dete će se promeniti. Da biste omogućili ovoj energiji da nesmetano uđe u vašu dušu, potrebno je da u naredne dve do tri nedelje postignete stanje nevezanosti. Potrebno je da odbacite hranu, seks, brige, stres i svakodnevne obaveze.

        – Moja žena želi nešto da vas pita – uzvratio mi je. Posle nekoliko minuta je preveo: – Ako se energija ljubavi ne bude pokrenula, da li će naše dete ozdraviti?

        Slegnuo sam ramenima.

        – Ne. Svaka osoba koja je došla na ovaj svet sposobna je da voli. Međutim, često se, s godinama, ovo umeće gubi i potrebno ga je obnoviti. U principu, završio sam sa objašnjenjima – rekao sam mu. – Sada ću se smestiti u fotelju i pokušati da iznova prođem kroz svoj život ne odbacujući osećanje ljubavi. Vi takođe pokušajte da učinite isto.

        Neko vreme smo sedeli u potpunoj tišini. Zatim sam se pridigao, pozdravio s njima i izašao.

        „Da li je uopšte vredelo držati ovakvu konsultaciju?“ – razmišljao sam. Bez obzira na to da li će se promene dogoditi ili ne, supružnici moraju da shvate jedno: ako ne bude ljubavi u duši – neće biti ni zdravlja, niti blagostanja. Vaspitavati sebe i menjati se neverovatno je teško, ali drugačiji put jednostavno ne postoji.

        Nakon nedelju dana telefonom me je pozvala ista ona poznanica. Rekla je da je dete počelo da se odaziva, da gleda ljude u oči i da komunicira s bližnjima. Ali onda se dogodilo nešto čudno...

        – Ponovo se zatvorilo u sebe? – radoznalo sam je upitao.

        – Ne, reč je o njenoj majci. Počela je da gleda tvoja predavanja koja sam joj prevodila na španski. I kada je donekle shvatila suštinu tvog sistema, znaš li kakav je zaključak donela? Da je za sve krivac njen muž. Umesto da napreduje, pronašla je žrtveno jagnje i sada opet akumulira gnev.

        – Ne treba brinuti – rekao sam joj. – Radi se o prvoj fazi razumevanja. Kada čovek sa zaprepašćenjem, a ponekad i s užasom, shvati koliko su mu emocije povezane sa zdravljem, isprva mu je teško i da zamisli da sam može biti uzročnik svojih problema. Ako je navikao da se menja, vaspitava sebe, onda ga takva misao podstiče da se razvija i teži ka ljubavi mnogo brže zato što upravo ljubav pruža neophodnu energiju za promenu i razvoj.

        Onaj čija je percepcija sveta statična, često i ne sluti da je moguća promena kako sebe tako i drugih. On ne shvata da su mržnja i gnev – samo primitivni način vaspitavanja druge osobe. U životinjskom svetu osnovni instrument za vaspitavanje drugog je smrt. Mi nismo tako daleko odmakli od životinjskog sveta. Mržnja, gnev i osuda su želja da se uništi nesavršena osoba, želja koja se vremenom pretvara u dejstva. Osoba koja je uvredljiva i osuđujuća, kada uvidi svoju krivicu, počinje da mrzi i uništava samu sebe. Međutim, ono što je uobičajeno za instinkt samoodržanja jeste da se zaustavlja sa optužbama na svoj račun i otpočinje potragu za krivcima.

        Tek kada čovek prihvati ideju o samovaspitanju, potraga za krivcima prestaje. Za osobu koja tek stupa na put samospoznaje takvo ponašanje, kao što je kod ove žene, potpuno je razumljivo. Potrebno joj je objasniti da ne postoje krivci i da je osnovni razlog naših problema i bolesti u manjkavosti našeg načina razmišljanja i naših osećanja, nedostatka ljubavi u duši. Sa ovim manama se moramo stalno boriti.

        – Kakve još konkretne savete možeš da joj pružiš? – pitala je moja poznanica.

        – Ako njena duša ne smekša, ako ne nauči da voli ljude s manama, nikakvi saveti joj neće biti od pomoći. U ovom slučaju je potrebna njena težnja, lična želja za promenom, osećaj i razumevanje da bez ljubavi prema Tvorcu ni u čemu neće imati uspeha. Nekada je svet doživljavala neprijateljskim i zato ga nije volela, a njeno dete već sada nesvesno misli da je svet daleko agresivniji nego što jeste, usled čega se zatvara prema njemu i ne želi ni sa kim da komunicira niti da bude povezano.

        Pogledaj – rekao sam joj – sija sunce. Mi vidimo sunčevu svetlost i to nas ispunjava srećom. Radujemo se sunčevoj svetlosti i smatramo je bogatstvom. Ali ako se zamislimo, sunčeva svetlost se napola sastoji iz tame. Između kvantova svetlosti nalazi se crna praznina koju ne vidimo. Vidimo svetlost koja sija i osećamo radost jer nam neprestano pristižu nove količine. Kada čovek ima puno ljubavi u duši, on ima potrebu da pruža ljubav i energiju. Tada čitav svet oko njega svetli i izgleda predivno. Kada je ljubavi u duši malo, svetlosti se retko pojavljuje i umesto nje vidimo mračnu prazninu. Govorimo da je svet mračan, okrutan i nakazan, ali što više želimo da dobijemo a što manje da damo, time je svet oko nas mračniji a naša duša stvara sve više ogorčenosti, zamerki i osuda.

        Onaj koji nije naučio da voli, neće biti u stanju da oprosti, da prevaziđe kajanje koje crpi energiju. Osuđivanje kod takve osobe ne traje minutima, već godinama. Da li znaš kome su potrebne spoljašnje forme religioznosti? – nastavio sam. – Onome kome su promene prebolne. Što je više religioznih atributa, pravila i rituala, odnosno što bujnije raste forma, time slabiji postaje sadržaj, odnosno želja jedinstva s Tvorcem.

        U judaizmu postoji šest stotina trinaest zapovesti. To su svojevrsna pomagala, tehnike za približavanje Tvorcu. Ali ako se ne poštuje prva zapovest o ljubavi prema jedinom Tvorcu kao najvišoj vrednosti, sve druge zapovesti postaju puke tehnike koje, kroz spoljašnje približavanje Tvorcu, samo mogu da nas udalje od Njega. Svaka tehnika se praktikuje s nekim razlogom, svako dejstvo ima neki cilj. I naš život se kreće u pravcu nekog cilja. Ali ako zaboravimo zbog čega živimo, tada, bez obzira na to u kom se pravcu kretali, možemo sve da izgubimo uz rizik samouništenja.

        Zamislio sam se. Ako čovek ne prevaziđe zavisnost od budućnosti, energija ljubavi će se istrošiti. U tom slučaju civilizacija je osuđena na propast. Činilo mi se da sam počeo da otkrivam mehanizam spasenja, ali mnogo toga mi i dalje nije bilo jasno. Ukoliko se ne reši osnovno, principijelno pitanje, ima li smisla pričati o najboljem uređenju odnosa među roditeljima? Ima li smisla davati savete o tome kako putnici, na brodu koji tone, prijatnije da komuniciraju? Naravno, može se započeti rasprava među putnicima, izgladiti nastala svađa, ali je najvažnije misliti prvenstveno na spasenje i opstanak.

        Danas su telo i um mnogih ljudi u odličnoj formi, ali svi odbijaju da vide kako umire duša. Možda je vreme da konačno progledamo?